Srpska književnost : Književnost XX veka
NADEŽDA PETROVIĆ slikarka, u tri rata bolničarka , Vojislava Latković
Za direktnu narudžbinu (bez ubacivanja u korpu) pozovite 065 303 18 18 ili 064 365 60 07
ili nam pišite na marija1804@gmail.com
ili nam pišite na marija1804@gmail.com
62199) NADEŽDA PETROVIĆ slikarka, u tri rata bolničarka , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2006 , Ovaj zanimljiv roman, napisan poetskim stilom, pokreće pažnju čitalaca. Sva poetika opisa prirode i lepi, uspeli dijalozi, između čitave galerije likova, navode na razmišljanje. Tematika, o znamenitoj ženi Nadeždi Petrović, intrigira znatiželju i potrebu da se što više sazna o glavnoj junakinji koja je rođena u Čačku 1873. godine.
Nadežda Petrović, akademski slikar, humanitarka, dobrotvorka, društveni radnik i ratna bolničarka, zlatnim slovima se upisala u knjigu velikana. Umom je išla napred, rukama stvarala, razumom i upornošću prednjačila, bila izuzetna.
Žena koja je određivala putokaze. Dobro je slikala, držala govore, maštala, kritike pisala i borce previjala. Školovala se u Beogradu, Minhenu i Parizu. U zemlju stigla obrazovana, oplemenjena, potpuno nadgrađena. Učila se na novim evropskim, slikarskim pravcima i dosta ih prihvatala. Individualna u maniru, zahtevna u kompoziciji slikarskog dela, jaka u kolorističnom nadahnuću, krčila je put savremenim prodorima u slikarstvu. Bila je preteča srpske Moderne na početku XX veka. Neminovnost novog slikarskog pravca, svojim modernizmom je narastala, bujala, i u naletu, zapljusnula Srbiju.
U vrtlogu burnih istorijskih događaja, posle prevrata u Srbiji, opredelila se za ideju ujedinjenja Južnih Slovena i demokratizaciju društva koje je zastupao kralj Petar Prvi Karađorđević. Sama se izborila za svoje stavove, prolazeći kroz teške borbe protiv predrasuda i konzervativnih shvatanja pojedinaca, na uzavrelom polju slikarskih nedoumica.
tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 222 strane
Nadežda Petrović, akademski slikar, humanitarka, dobrotvorka, društveni radnik i ratna bolničarka, zlatnim slovima se upisala u knjigu velikana. Umom je išla napred, rukama stvarala, razumom i upornošću prednjačila, bila izuzetna.
Žena koja je određivala putokaze. Dobro je slikala, držala govore, maštala, kritike pisala i borce previjala. Školovala se u Beogradu, Minhenu i Parizu. U zemlju stigla obrazovana, oplemenjena, potpuno nadgrađena. Učila se na novim evropskim, slikarskim pravcima i dosta ih prihvatala. Individualna u maniru, zahtevna u kompoziciji slikarskog dela, jaka u kolorističnom nadahnuću, krčila je put savremenim prodorima u slikarstvu. Bila je preteča srpske Moderne na početku XX veka. Neminovnost novog slikarskog pravca, svojim modernizmom je narastala, bujala, i u naletu, zapljusnula Srbiju.
U vrtlogu burnih istorijskih događaja, posle prevrata u Srbiji, opredelila se za ideju ujedinjenja Južnih Slovena i demokratizaciju društva koje je zastupao kralj Petar Prvi Karađorđević. Sama se izborila za svoje stavove, prolazeći kroz teške borbe protiv predrasuda i konzervativnih shvatanja pojedinaca, na uzavrelom polju slikarskih nedoumica.
tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 222 strane