BEGUNCI , Mirčea Radu Jakoban , Helikon Beograd 1978 , roman, rumunska književnost
Posle proze sa memoarskim aspektom u kojoj je istakao svoje utiske sa putovanja po raznim kontinentima , Mirčea Radu Jakoban piše roman „Begunci` u kome se njegovo iskustvo dramatičara pretvara u epski okvir dajući delu oblik scenarija romansiranog filma. Stranice knjige postaju kadrovi i sekvence za filmsku kameru. Neki pisac policijskih romana Benedikt, ili Ben Stiks, povlači se u prirodu da piše novu knjigu. U
okolinu njegove vile dolazi jedna ljupka devojka Pia Vajpan, pojavljuje se i uspeva da ga prekine u radu i da ga pošalje na planinu, u planinske domove gde on traži njenog oca. Benovo traganje za Vajpanom čini kompoziciju romana. Počinju zapleti. Pisac koji je dokazao bogato iskustvo u kriminalističkim zapletima u svojim knjigama, pokazuje se manje sposoban u praktičnom životu. U miljeu koji čine ugostiteljski radnici, konobari i šefovi restorana, junak otkriva svet sitnih ljudi bez intelektualnih kompleksa, nesposobnih da razmišljaju o svom postojanju.
Jakoban gleda i piše, posmatra, ironiše, raznežuje se a zatim uvlači čitaoca u svoje prefinjene observacije. Iskustvo sportskog reportera i hroničara dalo je okretnost, sigurnost, prodornost i stalnu
asocijativnu sposobnost njegovom peru. Fraza je kratka i gusta, isprekidana tačkicama kao razgovor.
Često se i replika završava tačkicama. Junaci kao da se plaše da stvari i pojave nazivaju pravim imenima, te to još bolje otkriva njihove psihološke profile. Podtekst se pojavljuje izražajnije. Jedan uzvik, jedan pokret , sugeriše mnogo i obeležava grozničav ishod radnje. Dijalozi su stalno suočavanje. Ponekad su prekidani scenskim objašnjenjima što daju jednu posebnu vrednost delu. Lica ne izgovaraju
Sve u replikama i često nagoveštena sumnja predstavlja veći kvalitet nego nepotrebno preciziranje.
Realizam romansijera je ponekad namerno anegdotičan da bi poslužio humoru. Narativni razvoj
se postiže preko nametnutog sloja. Heroj živi u snu, kao prisećanje opsesivnog fakta. Tako se na nekoliko stranica pojavljuje jedna čarobna slika gde je stvarnost istaknuta kao televizijski ,rey-play` u scenama koje opsedaju podsvest ličnosti. San izmešan sa bdenjem ocrtava potrese savesti. Jakoban sa lakoćom menja epski registar. Njegova fraza prelazi nevidljivo od ljubavnog uzbudenja na opise prirode, ironija se vraća na parodijsku čarobnu sliku, na žestoki dijalog i karikiranje površnosti.
Dimenzije romana je postavila priroda. Njome se Jakoban oduševljava, ona se pojavljuje toliko ljudski da čitalac oseća bol pri svakom narušavanju te čistote koju čini naša civilizacija. Ruka turiste što krajem nedelje želi da se vrati majci prirodi, pretvara se u uništitelja lepote, eveća, zelenih pašnjaka.
Otpatci, hartije, prazne kutije i razni drugi tragovi pokazuju da je tuda prošao čovek ravnodušno.
Pisac u svakom grmu vidi živo bice i opisuje ga detaljno i nijansirano kao u krupnom planu televizijske kamere.
Jakoban je osećajan. On otkriva zadivljujuće tajne psihologije muškarca, prebacuje se u dušu žena i kroz kombinovane observacije dobija scene vrhunske romantike, koja izmamljuje osmehe ali navodi i na razmišljanje. Jakoban je majstor fine ironije. On ozbiljno nagoveštava ono što je lako i prozaično, ali se ipak oseća kako se pisac smeje u sebi sugerišući to i čitaocu. On nam ne nameće svoje videnje događaja već iznosi činjenice, ali to čini takvim tonom da postiže iznenadujući, suprotan efekat. Parodiranje je prisutrno u svakom retku. Naslovi glava takode su parodirani.. . San jedne noći
sa leptirima, Vinetu čita tragove.
,Begunci`, to je duhovit, slobodan roman, zabavna, prijatna lektira obojena humorističkim bojama i prožeta lirskim infleksijama.
Stefan N. Popa
Ljiljana Dordević-Petrović
mek povez, format 12 x 19,5 cm , latinica, 171 strana,