Stručna literatura : Istorija

JUGOSLOVENSTVO I KOMUNIZAM : SRPSKI NAROD U XX VEKU

JUGOSLOVENSTVO I KOMUNIZAM : SRPSKI NAROD U XX VEKU
Autor: Dejan Bulatović
Cena: 450.00 din.

Šifra: 04402

+ Dodaj u korpu
Za direktnu narudžbinu (bez ubacivanja u korpu) pozovite 065 303 18 18 ili 064 365 60 07
ili nam pišite na marija1804@gmail.com
JUGOSLOVENSTVO I KOMUNIZAM : SRPSKI NAROD U XX VEKU , Dejan Bulatović Spiridon , Nikšić 2012 , razgovori sa srpskim istoričarima na radiju Svetigora , U savremenom društvu je uobičajno da postoje oni koji – vodeći se antičkom izrekom – kažu da je istorija učiteljica života, ali i oni koji kažu da se onima koji dobro ne savladaju njene lekcije, istorija ponavlja. Ime joj potiče od grčke reči istorija, što označava znanje, stečeno raspitivanjem i slušanjem. Upravo je svojim minucioznim pristupom Dejan Spiridon Bulatović baš tako i objasnio istoriju srpskog naroda u 20. veku, u svojoj knjizi – zbirci razgovora sa srpskim akademicima, naučnim radnicima i profesorima: on je čitaocima ponudio sva znanja – izrečena sa svih aspekata obuhvatajući sve srpske zemlje – o Srbima u 20. veku tako što je slušao svoje sagovornike i svojim konstatacijama i pitanjima usmeravao razgovor tako da ga razumeju, shvate i zapamte čitaoci svih uzrasta. Ti Spiridonovi razgovori devet godina su puštani u etar preko radija Svetigore – u emisiji Riječ-posiječ.   Tokom vremena pojam istorije se proširio toliko da je poprimio okvire društvene i humanističke nauke, koja se bavi proučavanjem ljudske prošlosti. Kada na umu imamo pomenute dve premise, dolazimo do zaključka da je istorija znanje o ljudskoj prošlosti, koje se analizom i sintezom može primeniti na prošlost jednog naroda, u našem slučaju – srpskog naroda (u 20. veku).   Knjiga koja je pred nama može da nam, svojim jednostavnim stilom javne komunikacije, posluži da nas nauči kako da prevaziđemo greške naših predaka i da ih prepoznamo u vremenu u kome živimo. Iako u formi intervjua ova knjiga je sinteza novinarskog, naučnog, književno-umetničkog stila, tako da možemo da pohvalimo autora pitanja i voditelja u razgovorima što je uspeo da usmeri sagovornika da sažeto, aktuelno i objektivno iskaže fakta iz istorije Srba u 20. veku. Na taj način sve istorijske činjenice u stanju je da shvati šira publika različitog nivoa obrazovanja, iako se u razgovorima upotrebljavaju stručni termini u okviru postupnosti i preciznosti, što je – ujedno – karakteristika naučnih rasprava.   Akademik Milorad Ekmečić je slušaocima, odnosno čitaocima, predstavio svoju knjigu Dugo kretanje između klanja i oranja, sa posebnim akcentom na ustanak u Bosni i Hercegovini 1875-78. godine, ali i na odnos Srba i muslimana u 19. i 20. veku. Povod za razgovor sa akademikom Vasilijem Krestićem bio je naučni skup Velika Srbija, istine, zablude, zloupotrebe (2002), ali je tema proširena te je opisan odnos Srba i Hrvata u kontekstu stvaranja Jugoslavije i sama ideja jugoslovenstva. Akademik Dragoljub Živojinović je govorio o kralju Nikoli I Petroviću u kontekstu ratnih sukoba 1914. godine, sa posebnim osvrtom na odnos stranih sila prema Srbiji i Crnoj Gori. Akademik Čedomir Popov je nastavio tamo gde je akademik Krestić stao, ali je zatim naglasio i značaj Komunističke partije u okviru optužbi za tzv. velikosrpsku hegemoniju. Prof. dr Ljubodrag Dimić je dao jedinstven prikaz knjige Dobrice Ćosića - Kosovo, govoreći o značaju autora i pomenute knjige i o vremenu u kojem je živeo i delovao, sa posebnim isticanjem nekoliko tema u vezi sa Albancima – od stvaranja Albanije, pa sve do stvaranja Titove AP Kosovo, uz odličnu analizu savremenih istorijskih prilika u toku Miloševićeve vladavine. Prof. dr Miloš Antonović je odgovorio na pitanje Spiridona Bulatovića – da li su Srbi mitomani, naglasivi ključne momente iz srpske istorije, kao što su stvaranje Nemanjićke države Srbije, ali i Crne Gore, sa osvrtom na ustrojavanje episkopocentričnog sistema (stvaranje eparhija) u Crkvi na pomenutim prostorima od vremena Svetog Save. Posebno je zanimljiv kraj razgovora u kome prof. Antonović daje svojevrsni teološki zaključak o Promislu Božijem i kraju istorije sveta. Zatim je prof. dr Momčilo Pavlović započeo, po našem skromnom mišljenju, drugo poglavlje ove knjige govoreći na temu pomirenja četnika i partizana, sa istorijskog ali i sa antropološkog stanovišta, uz zaključak da je lustracija u Srbiji neophodna.   Na ovaj razgovor se nadovezuje dr Bojan B. Dimitrijević objašnjavajući sukob četnika i Nedićevaca, sa analizom statusa, sa jedne strane, Dimitrija Ljotića i, sa druge strane, komunista u navedenom sukobu. Dr Kosta Nikolić je analitički istakao tezu da su Srbi žrtve 1918. godine, tumačeći ključne događaje u periodu između dva svetska rata, uz isticanje uloge Komunističke Partije Jugoslavije u tim dešavanjima; da bi – u posebnom razgovoru – naglasio još jednu naučnu tezu: da su Srpski nacionalni pokret i Kraljevina Jugoslavija žrtvovani od strane saveznika, sa tumačenjem svega onog što se zbivalo u toku Drugog svetskog rata i neposredno posle njega, sa svim konsekvencama koje je srpski narod pretrpeo. Dr Nikola Žutić-Velebitski analizirajući popise iz 19. i 20. veka govorio o menjanju istorije na terenu Hrvatske, uz validno i precizno objašnjenu tezu da su Hrvati ustvari Srbi rimokatolici. Vrlo važnu temu kako za istoriju srpskog naroda, a ono i za istoriju Srpske Pravoslavne Crkve – implikacije 27. marta 1941. godine u istoriografiji – sintetički je objasnila dr Radmila Radić. Poslednji razgovor u knjizi je Spiridon vodio sa dr Čedomirom Antićem na temu: Srpski narod je manje definisan kao nacija danas, nego pre stotinu godina, što je svojevrsni zaključak ove vrlo poučne i inspirativne knjige, za koju autor zahvaljuje prof. dr Lj. Dimiću, koji mu je dao ideju da svoje razgovore sa najpoznatijim srpskim istoričarima na temu Srba u 20. veku grupiše i objavi u posebnom zborniku, koji – uz veliku zahvalnost priređivaču – preporučujemo svim Srbima kako bi im istorija bila učiteljica života.   Đakon mr Ivica Čairović POTPUNO NOVO , mek povez , format 14 x 20 cm ,ćirilica ,ilustrovano, 255 strana